Kajak klub „Zorka“ je jedan od najstarijih i najtrofejnijih sportskih kolektiva u Šapcu. Osnovan je u martu 1948. godine, kao Sekcija Kluba „Narodne tehnike“ pri Hemijskoj industriji „Zorka“. Njegova prvenstvena namena bila je rekreacija radnika fabrike, ali je pristup je bio dozvoljen svima koji su voleli vodu i vodene sportove. Pojava prvih kajaka na Savi, izazvala je veliko interesovanje, plaža Zorke bila je puna radoznalih Šapčana, a nekoliko srednjoškolaca postaju aktivni članovi.
1948-1960
Prostorije kajak kluba sve do 1960. godine činila je jedna baraka smeštena uz obalu Save. Prvi kajaci nabavljeni su 1. maja 1948. godine iz Sremske Mitrovice. Kajakaši Zorke prvi put učestvuju na jednom takmičenju 1949. godine na jezeru Palić, gde je održano Prvenstvo Srbije u kajaku na mirnim vodama. Rezultat koji će ostati zapisan u istoriji kluba kao prvi zapažen, napravio je 1951. godine na Prvenstvu Srbije Pravdoljub Petrović - Buban, koji je u trci kajka jednoseda na 1000 metara osvojio drugo mesto. Do 1952 godine, kajakaši Zorke zadovoljavali su se EŠK čamcima koje su sami izrađivali u klupskoj radionici. Početkom te 1952. godine, članovi kluba su napravili 20 kajaka za sopstvene potrebe. Ipak, takmičenje je zahtevalo kvalitetnije čamce i klub je bio prinuđen da kupi nekoliko kvalitetnih čamaca za svoje najbolje takmičare, a kako je vreme prolazilo, njih je bivalo sve više.
Početak stručnog rada, u klubu, vezan je za ime Bore Radosavljevića - Gigana. 1953. godine, u organizaciji Kajakaškog saveza Srbije uspešno je završen seminar, sa koga su se Dragoljub Starčević-Gale i Bora Radosavljević vratili kao sudije za kajakaštvo na mirnim i divljim vodama. Radosavljević je stekao i zvanje instruktora za kajakaštvo na mirnim vodama. Narednih desetak godina, pod Giganovim nadzorom nisu izostajali ni dobri rezultati. 1959. juniori su postali prvaci prvaci Srbije i vicešampioni Jugoslavije.
1960-1963
1960. godine, angažovanjem članova kluba, podignuta je klupska zgrada od cigle i armiranog betona koja bi i za današnje uslove predstavljala reprezentativni sportski objekat. U parteru se nalazio prostrani hangar, a na spratu, klupske prostorije i bife. Na žalost, sreća zbog izgradnje doma trajala je samo 3 godine, jer je zbog izgradnje stanice za pretakanje opasnih materija u neposrednoj blizini, klub morao da bude izmešten iz bezbedonosnih razloga.
1963-1975
Novu lokaciju kajakaši Zorke pronalaze u starim vojnim hangarima na Mačvinoj plaži.
1969. Šapčani postaju prvoligaši, a za predsednika kluba izabran je Ljubomir Kurtić, koji će u narednih nekoliko godina uspešno voditi klub. U svom mandatu, Kurtić je materijalno obogatio klub, nabavkom autobusa, kupovinom motornog čamca i splava. Ekipa šabačkih kajakaša je omasovljena i postala najbrojnija od osnivanja. Sa Ljubom Kurtićem je krenulo i zlatno doba šabačkog kajaka. Na toj lokaciji klub egzistira do 1975. kada zbog igradnje obaloutvrde zgrade bivaju porušene, a klub ostaje bez prostorija.
1975-1989
Klub se privremeno seli u ruševine stare turske tvrđave na Starom gradu, gde nije bilo elementarnih uslova za bavljenje sportom.
1977. godina za bila je dosta uspešnija od prethodne i na pomolu su bili bolji dani. Klub se ponovo takmiči u Saveznoj kajakaškoj ligi sa najboljim klubovima iz cele Jugoslavije. Stigli su i plodovi umeća Velimira Aleksića koji je preuzeo trenersku palicu.
1980. godine naši omladinci postaju prvaci države, a 1981. ostaće upamćena kao godina u kojoj je Mikica Aleksić najavio da će pisati istoriju šabačkog i srpskog kajaka.
Od 1984 godine, trener u klubu je Slobodan Đenadić, koji je dugo godina pomogao Velimiru Aleksiću, u stručnom radu. „Zorka“ ima više reprezentativaca nego ranije. Ali I tada, kao i dan danas udeo kluba u vaspitanju svojih članova, ogledao se u tome što su svi bili dobri đaci i na vreme završavali škole, a mnogi od njih stigli su do fakultetskih diploma. U samom klubu nikada nije bilo incidenata. Isto je bilo i van kluba, posebno na takmičenjima, na šta je klub posebno ponosan.
1989-2001
"Privremeni" smeštaj trajao je preko 15 godina. Tada klub, uz veliko zalaganje tadašnjeg predsednika kluba, Aleksić Velimira, uspeva da dobije kućicu na Starom gradu, koju je nekada koristilo ugostiteljsko preduzeće "Sava" i dozvolu za podizanje montažnog hangara za čamce. Kajakaši su iz tame turske tvrđave izašli na svetlo dana, ali još uvek nisu imali potrebne uslove za kvalitetno bavljenje sportom. Šabački kajakaši su oduvek živeli i radili u skromnim uslovima. San svakog od njih je bio Dom kajaka. Taj san im se ostvario 2001. godine.
2001-
Uz pomoć lokalne samouprave i glavnog sponzora i predsednika kluba, Miroslava Aleksića, dobijene su prostorije za Dom kajaka. Urađena je teretana, hangar, svlačionice sa hladnom i toplom vodom i kancelarija kluba. Svečano otvaranje obavljeno je 28. oktobra, a vrpcu je presekao Živojin - Žika Nikolić, doajen kajaka, višestruki državni i republički prvak, reprezentativac Jugoslavije i jedan od pionira šabačkog kajaka. Ove godine kupljen je jedan kajak najnovijeg tipa i ergometar - mašina koja simulira rad na vodi. Od tog dana započeo je nov život našeg kluba.
U godinama koje su sledile, klub se konstantno razvijao i rastao. 2003. godine osvojena je prva od 8 seniorskih titula u ekipnoj konkurenciji. Klub je osvajao titule u svim starosnim kategorijama, Pionirskoj ligi Srbije i Mini kajak ligi Srbije. U godini jubileja, osvojili smo i ekipnu titulu u generalnom plasmanu, jedinu titulu koja nam je nedostajala i tako postali i zvanično najbolji kajakaški klub u Srbiji.
Kajakaši Zorke su kao članovi kajakaške reprezentacije Srbije osvajali medalje i na na najvećim svetskim takmičenjima.
Olimpijske igre
Svetska prvenstva - seniori
Evropska prvenstva - seniori
Evropske igre
Mediteranske igre - seniori
Prvenstvo Balkana
Svetska prvenstva - juniori, seniori do 23 godine
Evropska prvenstva - juniori, seniori do 23 godine